О књизи: 2017 / Историјски роман о временима Ричарда ИИИ. Ричард није осећао страх све док мрак није обавио шуму. У полумраку дрвеће је почело да добија непознате и претеће облике. Сенке су се помериле. Ниско висеће гране су му блокирале пут. Лишће, натопљено кишом, клизило је, припијено, уз образ. Могао је да чује звукове иза себе и наставио је да убрзава корак све док се није спотакнуо о избочено корење гломазног храста и стрмоглаво уронио у црнило. До сада непознате страхоте су допирале до њега, приковавши га за земљу. Осетио је да му нешто гори по врату. Лице је притиснуто под влажном земљом. Ричард је лежао веома мирно, али је могао да чује несталне одјеке сопственог дисања. Отворивши очи, видео је да је упао у шипражје и нашао се у заробљеништву ничег злокобнијег од сивих купина и грања поломљених од тежине сопственог тела..